Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Privredni rast i razvoj Jugoslavije od 1970-198". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Sadržaj

Uvod 2

Raznovrsni aspekti strukture investiranja 4

Privredne investicije u osnovna i obrtna sredstva 6

Prve promene u domenu ekonomske politike 7

Privredni sistem tokom 70-ih i 80-ih godina 10

Zaključak 14

Literatura           16

Uvod

Preduzimanjem Privredne reforme, sredinom (tačnije, 25. jula) 1965. godine, načinjen je jedan od ključnih koraka u pravcu izgradnje novog ekonomskog sistema koji odgovara tržišnom privređivanju. Međutim, ovaj korak je bio kratkog daha i Privredna reforma se napušta već sredinom 1968. godine. Smisao pomenute reforme sastojao se u daljem razračunavanju sa administrativnim rukovođenjem, jačanju decentralizacije i odlučnijem prihvatanju tržišnih kriterija privređivanja.

Afirmisanje robne privrede, kao dva osnovna uporišta Privredne reforme, otvarali su put samo onom ekonomskom rastu koji ima pokriće na tržištu. Intencija je bila da se što veći deo ostvarenog dohotka ostavi na slobodno raspolaganje privrednim organizacijama. U tom cilju ukida se doprinos iz dohotka, a najavljuje se i ukidanje kamate na poslovni fond krajem 60-ih godina. »Pošto je jedan od osnovnih zadataka Reforme bio deetatizacija i decentralizacija proširene reprodukcije, trebalo je da se udeo privrednih organizacija u investicionim sredstvima do 1970. godine poveća na oko 70%.« Ovim je bio trasiran put da samofinansiranje postane dominantni oblik finansiranja proste i proširene reprodukcije. Pomenutim izmenama u oblasti proširene reprodukcije, neposredno pred samo preduzimanje Reforme, adaptiran je Zakon o bankama i bankarski sistem.

Nova uloga banaka sadržala se u tome da na osnovu ekonomskih kriterija obezbede prikupljanje i plasman sredstava za investicije. U tom cilju banke se pretvaraju od finansijskih servisa države u samostalne ekonomske subjekte. Uspostavljanjem paritetnih odnosa među cenama težilo se izjednačavanju institucionalnih uslova sticanja dohotka. Osnovni akcenti Reforme iz sredine 60-ih godina u tom pogledu bili su na relativnim cenama proizvoda i usluga. Ipak, njom (Privrednom reformom) se došlo i do uvođenja, mada u rudimentalnom obliku, tržišta faktora proizvodnje, tržišta radne snage i tržišta kapitala, što je vodilo ka tome da cene postanu pouzdaniji instrument ekonomske kalkulacije, ali i potiskivanju države sa područja raspodele i investicija. U oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom je proklamovana veća otvorenost naše privrede i njeno slobodnije povezivanje sa svetskom privredom, te se preduzimaju mere u pravcu liberalizacije uvoza i smanjenja izvoznih subvencija uz uspostavljanje jedinstvenog deviznog kursa (pri devalvaciji dinara).

Najavljeni su, takođe, konvertibilnost dinara i formiranje deviznog tržišta. Reformom se stiglo i do zalaganja za slobodno formiranje velikih sistema u skladu sa tokovima savremene tehnike i tehnologije, za uvažavanje poslovnog rizika preduzeća, kao i za omogućavanje ulaganja privatnih sredstava u privredne organizacije. Reformske promene su trebale da pobude veću ekonomsku odgovornost privrednih subjekata za rezultate poslovanja, kao i da podstaknu ličnu inicijativu i produktivnost radnika putem povećavanja lične potrošnje i ličnih dohodaka. Privredna reforma je značila i jačanje poslovnih kompetencija poslovodnih struktura i nadležnosti radničkog saveta, ali i njihovih odgovornosti. Sve to je doprinosilo jačanju preduzetničke funkcije radnog kolektiva i daljoj afirmaciji njegove uloge kao robnog proizvođača.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]